Bila je to hladna jesenja noć… Noć kao noć, normalna… tiha, ali u vazduhu se osećao neki nemir. Vraćam se sama kući, lagano koračajući mokrim ulicama ovog već izumrlog grada. U ovom trenutku bujica sećanja se vraća, uspomene iz mladih dana. Ulice su puste, mračne, nema žive duše, tek poneka crna mačka protrči ispred mene, Loš znak neki bi rekli. Ne obazirem se na to, sama sam sebi nesreća. U daljini čujem korake, i vidim senku čoveka koji mi ide u susret. Pomišljam šta li je ovog čoveka nateralo da u ovoj hladnoj pomalo maglovitoj noći žuri i uplaženo gleda oko sebe. Hodao je brzo, stigao je do menei u svojoj žurbi, nenamerno me je udario. Podigao je glavu, njegov pogled je bio užasan. U tom pogledu sam videla nesreću,tugu i ogromni strah. Njegov dah je smrdeo na alkohol, njegovi podočnjaci su mi govorili o problemu koji ovaj čovek ima. Pogledao me je još jednom, ovaj pogled je molio za pomoć, i odteturao se u mraku. Verujem da je ovaj čovek uradio neko loše delo… Ili je to samo moja bujna mašta. U glavi mi je hiljadu verzija, najubedljivija mi je sledeća… Čovek srednjih godina, alkoholičar već zadnjih deset godina, nema nikog. Njegove flaše nemaju dno, on ispija svaku kap, i uvek je pijan… Od preteranog konzumiranja alkohola, njegova jetra propada. Nije mu još ostalo puno vremena. On odlučuje da se ubije. Zadnji put u kafani,  zadnji put pije, slavi svoju odluku da se ubije. Ulazi u auto, i počinje divljački da vozi. Ulice su bile puste, dok mu se pred očima nije pojavio crveni auto. Pokušao je da koči, bilo je već prekasno. Crveni auto se prevrnuo, ko god da je bio unutra nije imao šanse da preživi. Na njegovu žalost, čovek je preživeo, kleo je svoj život, pa čak i Boga. Ne znajući šta će sa sobom, počeo je da beži ni sam ne znajući gde će stići. Stigla sam kući, i iz čiste dosade palim TV. Dnevnik je, pričaju o nekoj nesreći, pokazuju sliku crvenog automobila. U tom trenutku sam se naježila. Nema preživelih, u nesreći je stradala majka sa svoje dve novorođene bebe. Ugasila sam TV, ne želeći više da gledam taj užas… Skamenila sam se… Čoveka su sledećeg dana našli mrtvog, pored puta, sa flašom u ruci…

,,Ovaj tekst ulazi u izbor za najbolji blog tekst na konkursu RTB-a Flaša nema dno”

http://rtb.rs/konkursi/