Sve je bilo dobro… I više od toga, savršeno. I baš kada su mislili da ne mogu biti srećniji, saznaju da je ona trudna. Njihovoj sreći nije bilo kraja, mladi su, vole se, a i beba je na putu. Došao je taj dan, dan kada će konačno držati plod svoje ljubavi u rukama… napolju je bilo hladno, ali njihova srca su gorela od sreće. Ona se porađa, on u neizvesnosti čeka, sa poluosmehom na svom licu. Beba je zdrava, muško je, zove se Marko, baš kao što je i ona želela… ali nje više nema, rodila je jedno maleno biće, i istog trenutka izdahnula. On to nije mogao da podnese… počeo je da se gubi, nikada više nije bio ona ista osoba. Marko sada ima 12 godina, a od onog strašnog događaja otac mu postaje alkoholičar, ne želi da zna za svog sina. Marko ostaje sa svojom bakom, jer nema više nikog na ovom okrutnom svetu, među ovim okrutnim ljudima. U školi je veoma loš, nekoliko puta ponavlja isti razred, pa mora da odluči da li da ide u specijalnu školu ili ne.. Sa toliko malo godina odlučuje o svom životu, a još uvek je samo dete. Nema koga da pita za savet, ima samo staru baku koja ne zna ništa, kao ni Marko. Put koji odabere, biće put koji mu menja život, ili ne? On ipak završava specijalnu školu. Ništa se ne menja, otac je i dalje pijan svako veče, ne voli Marka, maltretira ga, njega krivi za sve. A Marko? On i dalje ne ispoljava svoja osećanja, trpi i ćuti.. Ali dokle???

slika preuzeta sa slobodnadalmacija.hr